Ivanino blago

Pa stigao je on pre nekoliko nedelja, ali mama je zauzeta.

Sećate li se kad sam rekla da je krevetac zreo za penziju? Prvo je falilo vremena, organizacije… Konačno je i to stiglo na red, negde krajem novembra. Mama krenula u potragu.
Imala sam jedan mali specijalni zahtev, da mi se napravi ograda kao ona kakve postoje na krevetima na sprat.

E tu su krenuli problemi:

Nekoliko prodavnica nameštaja nisu bile voljne da mi izađu u susret da mi odvojeno prodaju nešto što inače imaju.
U većini prodavnica nameštaja rok isporuke je najmanje 30 dana.
Neke od njih, ako ste kupili robu za sumu manju od neke unapred određene (koja uopšte nije mala), robu ne isporučuju, niti je montiraju, ta usluga ne može čak ni da se plati. Otprilike kao da prodaju bombone, a ne nameštaj! Ali, to je Srbija.

No, nađosmo konačno  šta smo tražili, i sredinom decembra, stigao je krevet.

Dobro jutro!

Sad još samo čekamo nekog da dođe da odnese krevetac, da još neko u njemu lepo spava.

Continue reading

…nekoliko finih stvari
u ovoj skroz Novoj 2009. godini.

Ono što ja Vama želim, neću ovde napisati, jer se onda možda neće ostvariti.

Hvala Vam svima koji ste po koju reč ovde ostavili, hvala i Vama koji čitate bez reči…

Ja ću biti tu i dalje, pa svratite kad stignete.
Virtual ili Real…

Srećna Nova godina.

Continue reading

čestitka, Nova Godina

Jel ste čuli za ovu igricu?
E pa mi na Roditelju organizovali. Ja naravno učestvujem.
Negde u oktobru-novembru su napravljeni parovi, naravno, sve je bilo u tajnosti, ja sam dobila samo ime i adresu na koju treba ja da pošaljem poklon, neko je dobio moju, da meni pošalje. Kad stigne poklon, pokazuje se sličica, i pogađa pošiljalac, koji se trudi da sakrije tragove.

Pokloni prethodnih dana i nedelja uveliko stižu. Ja sam se već dobro uspaničila da me je moj Santa zaboravio.
Pre par dana, javlja mi se Santina pomoćnica, javlja mi da će mi lično doneti poklon.

Ja sam ceo dan na iglama. Šta li je u poklonu, hoću li uspeti da pogodim ko ga je posao. U krajnjem slučaju, i ako ne pogodim, valjda će mi neko pomoći.

Dolazi četvrtak predveče, javlja mi se Santina pomoćnica da je dole.
Izlazim iz stana, zatvaram vrata iza sebe. Silazim, i pri dnu stepenica čujem, otvaraju se vrata.
O ne Vanjaaaaaaaaaa…
Ma nema veze, biću i ovog puta nemajka, neće ona nigde, možda samo do komšinice Vere preko puta, bake od 80 i kusur…

Dobijam poklon.
Pomoćnica neće da se penje, pita jel Vanja gore sama. Potvrđujem. Ostavljam je zabezeknutu da žuri po svoje dete u vrtić.

Penjem se gore,  širom otvorena vrata, Vanja stoji korak ispred, čeka.
Snimila da nosim kesu, ali nema šanse da joj dam da raskupusa, pre nego što zabeležim…
Uključujem TV, nalazim neke reklame da mi ne smeta aaajoj nemajke opet…

Kesa je izgledala ovako:

Zvirnem unutra, neke kutije, ne prepoznajem odmah šta je, ali vidim zelenu kutiju. After Eight. Da, Santa me dobro poznaje, pratio je pažljivo šta sam pisala… Izvlačim iz kese, i ODUŠEVIM SE.

Miš i mouspad su FENOMENALNIIIIIIIIII. Tačno onakvi kakav zamišljam da mi je dizajn bloga, samo još da pronađem neku takvu temu…

Jedan slatki jelen, ukras za jelku. Ali pošto nemamo jelku, ukrasićemo nešto drugo, ili će, po svoj prilici, preći u Vanjine igračke.

Tu je naravno, After Eight. To ne komentarišem…

I čestitku imam, naravno. A tekst čestitke, e to je tek posebna priča.

Sad je preda mnom zagonetka, da otkrijem ko je Secret Santa. Ko je osoba koja se potrudila da me upozna, i pošalje mi savršen poklon, po meri.
I to traje, i traje…
Nekoliko sati kasnije, kasno noću, ipak nekako uz pomoć mojih Roditeljki zaključujem ko je u pitanju.
I ostajem potpuno zbunjena, i u isto vreme veoma obradovana da se baš o toj osobi radi. Ja neću ovde otkriti njegov identitet, pozivam ga, da se, ako želi, javi u komentarima. Bilo bi mi veoma drago.

Dragi moj Secret Santo, jako si me obradovao.
Hvala ti beskrajno.

Sutradan, otpakujem miša i shvatim da ne mogu da ga koristim. To je miš za notebook. Ima prekratak gajtan. Zaključujem jednu stvar: moram da kupim notebook.

Sad u miru, pijem kaficu uz savršeni ukus After Eight-a.
Hvala ti zbog toga još jednom.

Continue reading

Shvatila sam da su mi neki ljudi stvarno posebni i veliki prijatelji.
Ne, nisam se iznenadila, znala sam ja to i ranije, samo sam ponovo dirnuta nekim postupcima.

I mnogo mi je drago da sam neke stvari uradila BAŠ tako kako sam ih uradila.
Sjajno je imati takve prijatelje. Thanks.

Continue reading

I deca koja žive ovde su naši sugrađani.

Uskoro, i u našem vrtiću “Pčelica”, počinje besplatni predškolski program i za decu iz nehigijenskih naselja. Formirane su grupe i očekuje se da ovih dana, nakon obavljenih zdravstvenih pregleda, uz pojačane mere higijenske i zdravstvene zaštite otpočne njihova socijalizacija.

Dobro došli drugari.

Ovaj post je deo akcije Blog Action Day 08 - Poverty

Hvala Paramecijumu na ekskluzivnim fotografijama.

Continue reading

Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.

Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …

Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…

Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title ;))
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u ;).

Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.

Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.

Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.

Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.

Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.

Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.

Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.

Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.

Continue reading

Blog, BlogOpen

Ujutru, Vanja ide na svoj prvi vikend kod tate.

Ujutru, ja idem na svoj treći BlogOpen. Vidimo se sutra u Boru. Prošle godine u Novom Sadu bilo je ovako.

Dodatak:

Svratite ovde u subotu između 11.00 i 19 i 30 i u nedelju između 10.00 i 14.00.
Ako ne bude nepredviđenih problema, gledajte i slušajte predavanja uživo.

Continue reading

Blog, BlogOpen

gledala sam reklamu

Everything you need
is already inside
just do it - Courage

(Nike, naravno)

i line iz pesme sa novogodišnjeg koncerta

ja smem tebe da hoću

(whatever happened to that?!)

i jedan savet što je neko drugi dobio, a ja iskorišćavam

Pozvaću ponovo u pomoć R. Bach-a “Ono sto te vezuje za tvoju pravu porodicu, nije veza krvi, već poštovanja i radosti u zajedničkom životu.”

i jedan line iz Ally McBeal:

Wrong guys can’t hurt you, it’s the right ones, they are the killers.

i za kraj još jedan što davno zapamtih, misleći da mi nikad neće trebati…

I feel sorry for you, you’ll never know what you’ve missed.

Photo by Leeks, thanks.

Continue reading

Vrućina je opet.

Baba nam je tu, sedi sa Vanjom u trpezariji. Ja sedim za kompom u dnevnoj sobi, uključila klimu na jako, zatvorila vrata, da se brže rashladi, ne volim da uključujem klimu kad je Vanja u sobi.

Posle par minuta, dolazi, pokušava da otvori vrata. Teže se otvaraju, ne uspeva joj.

Ulazi u spavaću sobu, otvara vrata koja se nalaze između spavaće i dnevne sobe i ulazi. Mora ona da vidi šta ja to radim a zatvorila sam vrata.

Iznenadila me. Mislila sam da ne ume da okolo uđe u dnevnu sobu. Snašla se.

Continue reading